Prejedanje – Osećaj krivice i kako ga prevazići

Doručak, ručak, užina, večera… određeni broj kalorija, preporučene namirnice… kuhinja opremljena za spremanje, vreme organizovano tako da se sve stigne, nabavka odrađena… sve je na mestu. Matematika je jasna, procedura jednostavna i za nekoliko meseci eto nove mene i mog novog tela. Samo bi trebalo da jedem ovo, ovo i ovo u određeno vreme i to je to. Problem rešen!

Tako to zvuči kada se stavi na papir, kada sit mozak pravi plan, kada je sve potaman, a mi rešeni da napravimo životnu promenu vezanu za svoj izgled. Ali malo je drugačija situacija kada polse trećeg dana ne znamo za sebe i kriziramo za slatkišima. Ili kada smo negde posle drugog meseca shvatili da mi ne možemo bez omiljene hrane toliko dugo. Šta nam se događa u telu, mozgu i srcu kada nas poklopi neka životna okolnost i nemamo motiva, ali baš nemamo motiva da izdržimo i ne svratimo u prodavnicu da utolimo svoju tugu? Sve ono što navodimo sebi kao razlog zbog koga bi trebalo da budemo istrajni – garderoba, zdravlje, bolji osećaj, više energije…. sve nekako pada u vodu. Toliko je beznadežna situacija da nas apsolutno više ne interesuje da li imamo 10kg više ili manje… nebitno je. Manjak volje i odsustvo osećaja za izbor ovladaju nama i mi završimo među rafovima „samo još ovaj put“…

Nastavak je dobro poznat – prejedanje!

Prejedanje koje nam pruža možda kratkotrajno uživanje, možda malo duže uživanje, ali uglavnom se zadovoljstvo i uteha pretvore u očaj ako ne pre, a ono sledećeg jutra kada nam se glava otrezni i kada se setimo kuda smo pošli, a gde smo otišli.

Kada dođe do tog momenta krivice i optuživanja samog sebe zbog učinjenog ključno je ne upadati u očajanje, jer krivica nas drži kao taoca, vrti nas u krug. Pojeli smo nešto puno šećera i masti, pa se kinjimo zbog toga. Ne znamo kako da prevaziđemo situaciju, osećamo da smo loši, pa u toj svoj muci sa samima sobom opet pojedemo nešto da ućutkamo savest i dodatno kaznimo sebe. I sve tako dok ne smognemo snage da ponovo nastavimo dalje, a to nekad zna da traje i danima…

Ali ne zaboravite – uvek možemo pomoći sebi!

Prvo što bi trebalo da imamo na umu kada dođe do prejedanja je da se ovo dešava, da ovo nije izuzetak. Vrlo su retke osobe koje jednog jutra ustanu i kažu – od danas se hranim zdravo i tako nastave do kraja života. Ovo svakako ne treba koristiti kao opravdanje koje nikuda ne vodi. Ova činjenica je samo tu da nas pridrži, da nas osvesti i pomogne nam da se setimo ko smo. Da znamo da je sa nama sve u redu, da smo u procesu koji ima svoje uspone i padove. Pad se dogodio, ali na nama je da ustanemo.

Da bismo ustali što brže iz ovoga bi trebalo da uzmemo što više informacija za naše dalje putovanje. Učinjeno je učinjeno, ne može se vratiti, ali se može obraditi. Dozvolite sebi da posmatrate prejedanje kao situaciju koja vam nešto poručuje. Kao još jedan izazov koji je imao neku poruku i zapitajte se zašto ste vi baš na tu poruku odgovorili hranom. Šta se dogodilo? Kada se glad javila? Koji razgovor je prethodio tome? Da li me je nešto iznerviralo, obeshrabrilo, uplašilo? Da li sam sebe nagradila tom hranom? Koji je ključni momenat koji sledeći put mogu da zaobiđem? Ako vam je lakše uzmite olovku i papir. Pustite dete u vama da piše, da kaže šta se dogodilo, da se poveri. Nemojte se plašiti da zaronite duboko, duboko i dublje. I ako zaboli biće isceljujuće. Sve što osvestimo lagano gubi svoju snagu i može poći svojim putem. Sve nenaučene lekcije će se vraćati dok ih ne savladamo.

Ako budete ovako postavljali situacije vremenom će ovaj set pitanja početi da se javlja u vašoj glavi u istom trenutku kada se javi  želja za prejedanjem i tada ćete moći da odgovorite na njih i pre posezanja za emocionalnom hranom. Samim tim sebi ste vratili moć odlučivanja i fokus i imate opciju da odustanete od nepotrebne hrane sledeći put i pre nego što je uzmete.

Nakon ovog psihološkog buđenja, potrudite se da budete jaki i u fizičkom delovanju. Ukoliko ste na nekom režimu ili se prosto uhodavate sa zdravijom ishranom pokušajte da se odmah u sledećem obroku vratite svojim zdravijim navikama. Ne dozvolite mozgu da manipuliše vama i da vam ponudi još jednu štanglu čokolade kada ste već pojeli pet, jer šta je sad još jedna kad sam i ovako pogrešila? Od sutra, od ponedeljka, od … ću se vratiti svojoj ishrani, a danas ću utonuti u grešku. Napravite odluku sada i odmah i skuvajte za sebe sledeći zdrav obrok. Povratak na zdravije izbore će dati jasnu poruku vašem mozgu ko ima moć odlučivanja.

Oprostite sebi i zapamtite: vredni smo svih svojih lekcija, vredni smo da ih naučimo i nastavimo jači i snažniji. Učim, zato što volim sebe, zato što radim na sebi. Učim jer sam živo biće i ovde sam da učim. Voljna sam da učim, ali i da naučim!

Zaboravi grešku, zapamti lekciju!

Autor teksta: Marija Dimitrijević