Vrlo često nam je teško da prihvatimo stvari kakve jesu oko nas, a posebno kada je reč o nama samima.
Postoji toliko toga što bismo želeli da promenimo u našim životima, bilo da je materijalne ili psihološke prirode, jer je promena nešto što nas prati kroz čitav život.

Svi mi, u svojoj glavi i u svojoj duši, znamo šta je to što želimo, pa ipak, iz raznih razloga, kojih smo ponekad svesni, a ponekad ne, dešava se da vrlo dugo ostajemo samo na nivou želje za promenom. Ograničavaju nas uverenja, naše vaspitanje, okruženje, egzistencijalne prilike, nedostatak volje, strah od promene…

Naše biće želi više, jer zna da može više, ali, koliko god to apsurdno zvučalo, mi sami sebi stvaramo blokade i ograničenja – ne zato što ne želimo sebi najbolje, već zato što smo naučeni da moramo da se uklapamo i zato što smo navikli da se upoređujemo s drugima. Tako dolazimo do situacije da se sve neiskazane emocije, neostvarene ambicije, gubici, strahovi… talože u nama, što počinje da se odražava i na naše telo. Ne prihvatamo svoj izgled, ne prihvatamo da se osećamo tako kako se osećamo, ne prihvatamo da vidimo ono što ne želimo.

Neprihvatanjem ili zatvaranjem očiju pred svim onim što nas uznemirava i posezanjem za hranom kao utehom, mi ustvari, hranimo sve neželjene emocije, bolove i frustracije. Stvaramo štit, klogrami se talože, naše telo se menja, a mi se osećamo sve lošije. Osim svega onoga što pritiska naše biće, imamo pred sobom nov izazov – višak kilograma. Zato je naš prvi, veliki zadatak da naučimo da PRIHVATAMO. Onog momenta kada shvatimo da je prihvatanje put ljubavi ka sebi, to je početak puta naše emotivne i telesne promene.

Sam čin prihvatanja može kod nas izazvati još jednu nelagodnost i određenu dozu straha i vrlo lako može da se desi da se već u samom startu osećamo obeshrabreno. Ali, to je sasvim normalna reakcija, ako dugo živimo po nekim ustaljenim normama, u začaranom krugu starih uverenja i navika.

Prihvatanjem sebe, takvih kakvi jesmo, baš u ovom trenutku, baš sa emotivnim sadržajem koji je trenutno u nama, prihvatanjem sopstvenog izgleda, prihvatanjem situacije u kojoj se nalazimo… PRIHVATANJEM – jedino tako možemo da odvojimo šta je ono što je stvarno važno, od onoga što nije, a vrlo često nam čak i šteti. Nemojte biti strogi prema sebi. Ne krivite sebe. Radili ste najbolje što ste znali. U redu je da se osećate tako kako se osećate.

Da bismo uopšte krenuli u promenu, potrebno je da postanemo svesni trenutne situacije i da je prihvatimo. Tek tada smo spremni za promenu. Jer kako bismo inače znali da treba da vozimo auto kod majstora ukoliko nam auto ne bi dao neki signal. Tada zastanete, kažete, čekaj imam situaciju koju moram da rešim i idete kod majstora. Kada biste se pravili da ta situacija ne postoji, auto bi u jednom trenutku stao. Samo zato što niste osvestili i prihvatili da imate problem. Tog trenutka kada prihvatimo situaciju u kojoj se nalazimo, tek tada smo spremni za promenu.

Ovaj trenutak je vaša polazna tačka.

Neka nije ispalo sve kako ste planirali, neka je prošlost takva kakva je, neka niste uspeli da uđete u omiljenu haljinu i ovog leta… neka! Samo prihvatite, dopustite, zahvalite… i otpustite. Zahvalite svim onim mislima koje su vas do sada držale tu gde jesu i pustite ih. Vaše nove misli sada će biti usmerene na novu etapu vašeg života, a u toj etapi, prihvatanje je ono što će vas uvek voditi ka vašem cilju.

SADA i OVDE.
Jer VI to zaslužujete samim tim što postojite <3

Postanite i ostanite ZAUVEK vitki!