Možeš li da pojedeš samo jednu kockicu čokolade?

Ako određena količina hrane ispuni svoju osnovnu funkciju, nahrani nas i da nam gorivo da ispunimo dnevne aktivnosti, čemu onda služi ostatak koji nepotrebno unosimo u sebe? Šta se to krije iza svih naših grickalica, obilnih obroka, slatkiša? Kada ostavimo kesu čipsa sa strane i zamotamo štrudlu u foliju … šta nam ostaje? Ko je to ostao sam sa sobom? Koga ne smemo da pogledamo u oči i o čemu nam se radije ćuti?

Teški su odgovori na ovakve mozgalice. Nekada ih nismo svesni, a nekada ih samo vešto zaobilazimo iako znamo šta je po sredi. Svejedno, lakše je da pobegnemo i da zavučemo glavu u omot od čokolade nego da se suočimo, da u šećeru i testu potražimo mali spas, magične sekunde otvorenog portala ka izlazu iz svega onoga što nas guši.

No, naš beg od stvarnosti ima svoje posledice. Umorni smo, lenji, tromi, bolesni, nezadovoljni, gojazni… I iz dana u dan postajemo toga sve više svesni. Gledamo kako nam nepotrebna hrana uzurpira životna polja, jedno po jedno. Gojaznost se širi sa tela na odnose sa ljudima, na naš posao, ljubav… uskraćujemo sebi izlaske, ne fotografišemo se, sve se ređe smejemo, garderoba gubi svoj oblik… Gledamo u oči cenu svojih navika, ali i dalje smo spremni da je plaćamo. Iako je prevelika, spremni smo samo zato što se mnogo više plašimo onoga što ćemo zateći i videti ako se svoje nezdrave i nepotrebne hrane odreknemo. Ako otkrijemo svoj život i sebe ogolimo pred samima sobom.

Koliko je zaista strašno da ja budem ja?

Naš strah da se suočimo sa svim tim što nosi naša ličnost je zaista jak. Poričemo sebe jer nas je sramota, jer se bojimo osude, jer nismo spremni da pokažemo svoju veličinu, plašimo se propasti, gubitka podrške najbližih i još hiljadu drugih stvari u svim nijansama koje možete da zamislite. Svako u svojim bojama.

Ali taj strah koji nas blokira je velikim delom neosnovan i iracionalan. I veliki deo njega ne potiče od stvarnog problema, već od naše neizvesnosti šta nas čeka. Da bi vam bilo lakše da zakoračite na tu teritoriju, zapamtite:

• Skoro sve je rešivo.
• Preživećemo i ako osetimo svoje emocije.
• Velika većina ljudi će nas prihvatiti baš takve kakvi jesmo i kada pokažemo autentične sebe.

Zato se ne plašite da prestanete sa zatrpavanjem svog autentičnog izraza. Svaki put kada pokušate da popunite prazninu nastalu bilo čime u vašem životu, vi je zapuštie na trenutak, a onda se ta zakrpa istopi, ispari… a iza sebe ostavi prostor veći nego što je prvobitno bio. I tako dalje i dalje, mi smo uvereni da nešto popravljamo i zataškavamo, a ustvari samo jače kidamo i cepamo već povređeno mesto.

Zastanite sa hranom

Budite dovoljno hrabri da zastanete sa prejedanjem sledeći put kada uhvatite sebe kako nekontrolisano gutate ono što se nalazi ispred vas. Pojedite jednu kockicu čokolade, jedno parče omiljenog kolača, uživajte u njemu… a onda uživajte i u sledećem trenutku. Ali bez hrane. Ostanite fokusirani na sadašnji trenutak i pokušajte da vidite šta je to što vam je zaista potrebno.

• Ako osetite da vam manjka zadovoljstva, razmotrite šta biste drugo mogli da uradite kako biste postigli isti efekat? Da li bi pomogla šetnja, limunada, šolja čaja ili kafe? Probajte. Razgovor sa prijateljem ili dobar film mogu isto tako da budu zanimljivi kao i čokoladica iz vaše torbe. Izaberite alternativu.
• Možda želite nešto da odložite ili da pobegnete iz neke situacije. Nažalost, kao što već i sami znate, jelo neće rešiti ništa, niti će uspeti da produži vreme. Ono što morate da odradite neće nestati. Zato umesto pribegavanja tehnici odlaganja, posvetite se rešenju. Koji je to najmanji korak koji možete učiniti da biste došli do rešenja onoga sa čime odlažete suočavanje? Počnite da radite na tome.
• Strah vas parališe i lakše vam je da se uhvatite sladoleda nego da pogledate svom strahu u oči? Ponovo je u pitanju zamka. Vaša strahovanja neće nestati. Izroniće onda kada se budete najmanje nadali. Ne možete gasiti požar, a ne lečiti uzrok. Ako su napadi straha učestali, posavetujte se sa nekim ko može da vam pruži stručnu pomoć.
• Možda ne znate šta ćete sa svim svojim emocijama, pa brže-bolje zgrabite prvu stvar za jelo koja se nađe u vašoj blizini? Znajte da su emocije zdrave i da su one potpuno normalan i koristan deo našeg bića i našeg mehanizma funkcionisanja. Svaka emocija ima svoju svrhu i način kako da se prema njoj odnosimo. Kada to naučimo, mnogo je lakše nositi se sa njima i upotrebiti ih u svoju korist. O emocijama temeljno učimo tokom programa „Postanite i ostanite zauvek vitki“ i ako je to nešto što vas koči, toplo vam preporučujem da pogledate šta ovaj program nudi. Nova grupa počinje 17. maja.

U kom god slučaju da se pronalazite ili ako imate neki svoj primer koji nije ovde naveden, svejedno, dozvolite tom osećaju da prodiše kroz vas, da osetite sve što u sebi nosite. Kada ono što je u vama krene da izbija na površinu, vi postajete autentičnija verzija sebe, a samim tim želja za hranom i potiskivanjem će biti sve manja.

Razmislite o tome.