Motiva(k)cija! 🙂

Zašto često ostajemo „zarobljeni“ samo na nivou onoga što želimo? Zašto nam je nekad tako teško da se pokrenemo i promenimo nešto? Zašto smo skloni odugovlačenju i odustajanju pre nego što smo uopšte i pokušali? Jedan od glavnih razloga je nedostatak volje. Nedostatak motivacije.

To nikako nema veze sa lenjošću, jer da je tako ne bismo u toku jednog dana uradili toliko toga za druge, u kući, na poslu… Nedostatak motivacije je vrlo često povezan sa manjkom samopouzdanja, sa našim unutrašnjim blokadama i našom uplašenošću da iskoračimo iz života po šablonu.

Nedavno smo svi bili svedoci još jednog velikog uspeha našeg najboljeg tenisera svih vremena, Novaka Đokovića, kada je osvojio US OPEN 2018. Navikli smo na njegove uspehe i pobede proteklih godina, međutim zbog povrede koju je imao, ovaj put smo malo duže čekali da ga ponovo gledamo u njegovoj punoj snazi na terenu.

Na ATP listi pao je na 21. mesto, mnogi su prestali da veruju u njegov povratak, u njegovu igru, ali Novak se vratio i pokazao da može i da je i dalje veliki sportista. To ne znači da u međuvremenu i on sam nije prolazio kroz razne procese preispitivanja, sumnje, strahove… sve ono sa čime se svaki čovek na svetu suočava, ali ipak, pronašao je snagu u sebi i vratio se kao šampion.

Kada su ga nakon meča pitali kako se oseća, šta misli o igri… više puta je ponovio da je njegov najveći motiv bio da jednog dana digne pehar pred svojom decom u gledalištu (ovaj put to je bio njegov sin Stefan), što se i ostvarilo, možda i brže nego što se nadao. Za nekoga ko je osvojio sve važne turnire, sigurno je da je sinovljev zagrljaj ipak njegov najveći trofej. Takođe, Novak je izjavio, da se nije vratio kao onaj stari, već da je pred nama jedan novi Novak, sa novim ambicijama, stavovima i prioritetima u svom životu.

Izvor: Getty Images

Zašto je važno to što je rekao?

Kada razmišljamo o promenama, mi se vrlo često vraćamo na prošlost, po sistemu „da mi je ova pamet i one godine“ ili „kada bi sve bilo kao pre“… „kada bih ponovo izgledala/izgledao kao onda“… ali, pošto je to vreme ostalo za nama, kao i te godine, ta pamet, taj izgled, mi onda lako odustajemo. Jer kako da radimo na nečemu što je bilo i čega sada nema?!

Upravo tako. To je naša prošlost i ne možemo je promeniti. Hvala joj na svemu što nam je donela i čemu nas je naučila. Ali, nije nam više potrebno da razmišljamo o njoj. Mi sada kreiramo našu novu priču, naše nove misli, naš novi izgled.

Naša polazna tačka je – sadašnji trenutak.

Ako stvarno želimo da se nečemu posvetimo, sasvim sigurno ćemo u toku dana naći bar petnaest minuta vremena za sebe. Uspeh ne dolazi preko noći, niti početni entuzijazam traje neprestano, ali važno je da znamo šta želimo, važno je da budemo strpljivi i istrajni i rezultati će početi da se pokazuju. Kada imamo jasan cilj, nije bitan tempo kojim ćemo do njega stići, već naša spremnost i motivacija da istrajemo u svojoj nameri.

Nije poenta u tome da sebe primoravamo na akciju i da sebi odmah zadajemo velike zadatke. Mnogo je bolje svakog dana održavati motivaciju na određenom nivou, prilagođenom našem umu i telu i stremiti ka svom cilju u tom ritmu. Tako će i energija koju smo rasipali na razna „moranja“ moći da se pravilno usmeri na ostvarenje naše želje i našeg cilja, a to je da se dobro osećamo u svojoj koži, da dostignemo svoju idealnu kilažu i da budemo u miru sa sobom.

Bitno je samo da verujemo da možemo, jer kao što već znamo, svaki put, pa i onaj od nekoliko milja, počinje prvim korakom. Zakoračite, navijajte za sebe, a sasvim sigurno neće izostati ni podrška drugih. A ni njihovovo prijatno iznenađenje kada vide vaše novo JA.

I nemojte biti iznenađeni tada, jer vrlo lako može da se desi da upravo VI postanete inspiracija i motivacija drugima! 🙂