Mršavljenje? Ovaj put može da bude drugačije

Mršavljenje? Ovaj put može da bude drugačije

Jedno od najintenzivnijih iskustava koje donosi moj poziv jesu individualne couching sesije sa klijentima. Tu se mnogo tema dotaknemo, duboko zađemo u neka pitanja i otvore se stvari koje na početku nismo ni planirali. S druge strane, svaka osoba je posebna i jedinstvena i baš tako i prilazim svakoj seansi. Ne ograničavam i ne sputavam, puštam da se razvija i upijam sve te divne uvide koje iznedre naši razgovori.

Nedavno sam imala susret jedan na jedan sa dragom klijentkinjom sa kojom već duže vremena sarađujem, ali i pored sve volje i truda nije joj polazilo za rukom da smrša. Zbog raznih događaja i vanrednog stanja nismo se videle od početka godine i tog dana je bio trenutak da nastavimo tamo gde smo stale. Ono što ja nisam znala je da se ona nije prepustila „slastima“ karantina, već da je prikupila svo svoje znanje i rešila da još jednom proba da sebe dovede na željenu kilažu. I ovaj put to je dalo efekta!
Naravno da me je zanimalo šta je sada bilo drugačije nego ranije, međutim, tog dana nismo došle ni do kakvog epohalnog otrkića, samo sam je videla kao odlučnu, srećnu i poletnu, sa već desetak kilograma manje. Proanalizirale smo što nam se dalo tog dana i rastale se.
Za mene se naš razgovor tu završio, ali za nju nije. Po njenim rečima nije joj dalo mira pitanje zašto je baš sad uspela da uradi ono što je nekoliko godina već želela. Nakon dva dana dobila sam mejl čiji deo želim da podelim sa vama (naravno u dogovoru sa njom), u nadi da će ova priča i kod vas probuditi znatiželju u pravcu otkrivanja gde se krije prelomni trenutak koji vama može da donese slobodu od suvišnih kilograma. Ovakvi AHA momenti su dragoceni i oni su ključ u životnim promenama, zato ih nemojte ignorisati ili im dopustiti da vas odvuku u tugu već ih iskoristite za svoje najviše dobro!

Draga Alex,
….
Razmišljala sam o našem razgovoru i tome šta je ovaj put bilo različito od prethodnih i ako izuzmem to da sam sve druge obaveze smanjila na minimum kako bih se posvetila mršavljenju, mislim da je ključno bilo kada sam promenila svoje reagovanje na kilažu koja mi se nije sviđala. Tj. ranije kada bih videla da je brojka na vagi veća od prethodnog dana/perioda, pa neka je i neznatno 100-200g, to bi kod mene izazvalo prejedanje i loš osećaj celog dana. I ako se ne prejedem, bila bih tužna, našla bih toliko razloga da budem tužna i jadna. Svakako taj dan mi ne bi bio potaman. Kao da sam bila zavisna od tog broja. Isto mi se dešavalo ako ispadnem malo iz ritma jelovnika. U jednom obroku ne uspem da se savladam da ne pojedem npr. hleb, i očas posla do kraja dana već jedem gomilu slatkiša i svakakvih gluposti!
Stvari su se promenile kada sam dozvolila sebi da nastavim dalje nakon što izvučem pouku iz prethodnog dana (ako je ima, jer nekada je zaista samo pitanje rutine). Shvatila sam da je potrebno da se zapitam ZAŠTO sam jela juče neplanirane stvari (neko me je iznervirao, stres na poslu, obradovala sam se zbog nečega…), a ne ŠTA sam pojela i koliko to kalorija ima.

Tačno se sećam tog jutra kada sam se izmerila, kilaža nije pala, a ja se nadala da vidim manju brojku. Vratila sam se u krevet mrzeći ceo svet i razmišljajući šta ću sad da jedem i kako je sve uzaludno, kako ništa nisam postigla… pokrila sam se preko glave i pomislila kako bi bilo idealno da napravim palačinke sa kremom. I tad mi je nešto kliknulo, samo sam sebi rekla – to je zamka, moraš dalje, kako ne kapiraš, baš sada treba da ustaneš. I tada sam po prvi put stvarno rasterećena nastavila dalje. Od tada se merim ujutru, ali to ne utiče na mene. To mi je sad kao neka činjenica, konstatacija, nema više onu dubiozu kao ranije.
Druga stvar, a slična prvoj, je ta da sam otpustila ideju o nekom savršenom danu i savršenom planu ishrane. Dešavalo mi se kad ispadnem iz jelovnika da se prejedam jer je u mojoj glavi to značilo da nisam savladala taj ispit, ali da ću od sutra (što obično nije bilo sutra, nego za 3-4 dana) da uradim sve savršeno. Ta moja želja da sve bude savršeno me je usporavala i vraćala na početak. Umesto da idem dalje, vraćala sam se korak unazad. Kao da sam kažnjavala sebe. Opustilo me je to što sam dala sebi dozvolu da budem nesavršena i životu sam „dala dozvolu“ da bude takav kakav jeste – različit svakog dana.
Ovo su bile bitne početne pobede, a onda mi se već osladio sav onaj lepši deo kada čovek oseti lakoću tela i zdrave hrane. Iskreno, nije bilo baš lako doći dotle, ali vredelo je truda. U svemu tome mnogo su mi pomogle meditacije i molitve. Hvala ti na svemu što si podelila sa mnom i na svim divnim meditacijama koje sam dobila kroz tvoj program.
….

Napiši komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Top