Draga Aleksandra,
mislim da se sa kilogramima borim celog svog života, od malena sam bila bucko, a u pubertetu sam počela sa prvim dijetama, i naravno dok sam pazila na ishranu i gladovala moja linija je bila savršena, ali ja nikad nisam bila zadovoljna i uvek su mi falili tih 5kg manje da bih bila srećna i nikada nisam uspevala da ih skinem jer željna hrane sam se vraćala na normalnu ishranu i kilogrami su se jako brzo vraćali. Svaku moguću dijetu za koju sam čula i pročitala sam probala, i sve su bile uspešne dok sam se pridržavala. Imala sam uspone i padove tokom godina, što sa kilogramima što sa mojim nezadovoljstvom. Mogu reći da je prva velika kriza naišla kad sam završila fakultet i vratila se u Beograd, gde su i svi moji problemi i počeli, borba za nalazak posla, nezadovoljstvo u ljubavi i obnavljanje prijateljstva naveli su me da mi hrana bude uteha za sva moja nedostignuća.
Sredinom 2013. godine sam dostigla famoznih 98 kg, i mogu reći dotakla dno jer ništa lepo u svom životu nisam videla. Tad me je sestra Ivana upitala da li bih sa njom krenula na radioniocu kod tebe krajem iste godine, “Promenite misli, izgubite kilograme” mislim da je to bio prvi naziv J
Tog trenutka nisam bila zaposlena, tako da nisam bila u finansiskoj mogućnosti da to sebi priuštim, ali to te nije sprečilo da me prihvatiš bez ikakve nadoknade. Krenula sam od druge radionice i od prvog trenutka sam se osetila prihvaćeno i prvi put osetila da me neko istinski razume.
Ceo taj put je bio jako emotivan za mene jer sam shvatila srž svojih problema i da je u stvari moje prejedanje počelo u ranom detinjstvu zato sam bila nesrećna i neprihvaćena u svojoj okolini, porodici i društvu, i samim tim sam odbacivala samu sebe.
Radom na sebi i nakon radionica desile su se velike promene u mom životu, ali ne samo sa kilogramima. Već u toku radionice su počele da mi se otvaraju poslovne prilike, počela sam da radim jedan posao, pa sam dobila ponudu da radim drugi posao par sati dnevno i moji dani su polako bili ispunjeni zadovoljstvom i naravno prihodima, i sve se desilo bez da sam tražila poslove, sami su došli. Početkom 2014. godine sam odbacila sve izgovore da nemam vremena za sebe i za zdravu ishranu i počela sam sa dijetom, ali bez većih mučenja. Svakodnevna vožnja bicikle mi je pomogla da brže izgubim kilograme i onda sam za samo 6 meseci izgubila neverovatnih 30kg.
To je bio fenomenalan rezultat u mom životu, ali put koji sam prošla je bio fenomenalan, ljubav prema sebi, prihvatanje sebe i sa 98 kg koje sam imala na početku je bilo nešto novo i najbolje što sam u životu osetila. Vratila mi energija koju sam imala sa 18 godina, ništa mi nije bilo tesko, jednostavno sam živela život onako kako sam uvek želela, i sve to zahvaljujući oproštaju, prvenstveno sebi, pa onda onda i svim ljudima koji su me povredili i zbog kojih sam bila nesrećna.
Nažalost krajem iste godine sam izgubila najznačajniju osobu u svom životu, i bilo mi je jako teško da se nosim sa tim. Tad je krenula druga velika kriza u mom životu, ali u isto vreme su mi se otvarala vrata da odem u inostranstvo i putujem. Dobila sam ponudu da počnem da radim na brodu, i za par meseci sam otišla. Gubitak oca i izlažak iz zone komfora su doprineli da se vratim na stare programe iz detinjstva i da opet počnem da nalazim utehu u hrani. Nisam uspevala u tom periodu da nadjem rešenje da se borim sa tim i ovog puta doživela vrhunac u kilaži, neverovatnih 103kg.
U tom periodu sam zapostavila sebe i misli i rad na sebi, tuga je preovladavala sve vreme. Zahvaljujući internetu i knjigama koje sam uvek nosila sa sobom, i tvoje i Sinišine, početkom 2016. godine sam opet počela intezivno da radim na sebi, ovoga puta je bilo jos teže nego prvi put, jer se nisam mirila sa tim da sam izgubila oca i da se sama borim sa tim.
Počela sam polako da prihvatam tu činjenicu da ga nema, da nastavim život bez njega i konačno prebolela njegov gubitak.
U medjuvremenu sam zavolela svoj novi posao na brodu, u kratkom periodu dobila promociju u Menadžera i priliku da idem na put oko sveta. Sva vrata su opet počela da se otvaraju. Počela sam polako da primenjujem tvoje tehnike da jedem samo kad sam gladna, da se vise krećem, da mislim na lepe stvari, počela sam opet da volim sebe i život oko sebe.
Ovoga puta bez dijete i mučenja sam jednostavno prestala da jedem hleb, zato što mi nije prijao, shvatila sam da minut “zadovoljstva” zbog ukusa pice predstavlja 3 sata mučenja nakon jela. Sam od sebe apetit je počeo da se smanjuje, a želja za zdravom hranom je počela da raste.
U medjuvremenu moja najveća želja da obidjem ceo svet se ostvarila, a kilogrami bez ikakve dijete i gladovanja su krenuli da opadaju, za godinu dana sam izgubila 24kg i dalje i dalje idu na dole, ali najfascinantnija stvar je da kad prodjem pored sladoleda više nemam životinjsku želju da ga jedem, pekara mi više ništa ne znači, pica i sendviči jednostavno ne kontrolišu moj život a sve zahvaljujući tome što sam naučila da praštam i volim sebe i svoj život.
Kao što sam ti rekla, kilogrami su deo puta, a ono što se usput menjalo i dalje se menja, i sva vrata koja mi se otvaraju je nešto najdragocenije što mi se desilo u životu.
Počastvovana sam što poznajem tebe i Sinišu i biću vam doživotno zahvalna što ste mi direktno i indirektno promenili život.
Možda je preopširno, ali sam želela da ti napišem sve što mi se u životu dešavalo i kako sam konačno istinski shvatila šta znači prihvatanje.
HVALA TI ❤
Add Comment