U susret ljubavi

U susret ljubavi

U susret ljubavi

Jedno od najčešćih osećanja kada nam nije dobro je osećanje da nismo voljeni. Često smo skloni tome da komentarišemo kako nas ovaj ili onaj ne voli, gotovo svakodnevno mi se po neka prijateljica požali da je ne voli muž, dečko, neki od roditelja… Pre neki dan se podsetim da je npr bol u gornjem delu leđa dolazi od osećanja da nismo voljeni…

Pitam se – kako odrediti i proceniti da li smo voljeni? Da li postoji merna jedinica za ljubav? Na koji sve način se pruža ljubav? Ko donosi odluku o tome da li smo voljeni?

Da li je lako biti voljen? Da li je moguće naučiti kako da dopustimo da budemo voljeni?

Svi smo mi rođeni sa jednim osnovnim zadatkom – da volimo i da budemo voljeni. Ovaj prvi deo čini mi se da svi lako savladamo ali kod ovog drugog većina ljudi zapne.

Pre svega zato što sami sebe ne volimo dovoljno. U većini slučajeva, zato što mislimo da treba da zaslužimo tu ljubav. Da budemo dovoljno dobri, lepi, pametni, vredni, uspešni, ostvareni, zgodni, obrazovani, upeglani, učešljani, bogati, duhoviti, kreativni… I postavljajući sebi svakodnevno dodatne uslove mi se sve više udaljavamo od osnovne ideje – da volimo i prihvatimo sebe baš takve kakvi jesmo. Sa svim manama i vrlinama. (ko uopšte i definiše šta su to mane a šta vrline!?)

I kako onda uopšte da dopustimo nekome drugome da nas voli kada mi sami sebe ne volimo dovoljno?!

Iako sam odavno na putu ličnog razvoja I zaista dosta radim na sebi I uglavnom se osećam sjajno, desi mi se ponekada da se gotovo preznojim od nelagode kada mi neko izrazi ljubav. Šta se to desi u tim trenucima? Koji to stari šablon izbije na površinu? Koja je to lekcija koju treba dodatno savladati?

Naš zadatak je upravo da se otvorimo za to da budemo voljeni. Da budemo spremni da budemo voljeni.  Da dozvolimo sebi da nas neko voli. Znamo da volimo druge, učimo da volimo sebe ali deo slagalice koji nedostaje je – da DOPUSTIMO da budemo voljeni. Bez preispitivanja, bez sumnje, bez straha. Jednostavno da dopustimo da budemo voljeni.

Da dopustimo sebi ostvarenje svoje primarne svrhe  – DA VOLIMO I DA BUDEMO VOLJENI.

Tako da, afirmaciju u ruke i napred u redovno vežbanje primanja ljubavi. 🙂

Ja sam vredna ljubavi zato što postojim. Sada dopuštam sebi da budem voljena.

Spremna sam da primim ljubav.

Dodaj komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *

Top