Nevena Bogaroški – ŽENA HEROJ

Nevena Bogaroški – ŽENA HEROJ

Nevena Bogaroški – ŽENA HEROJ

O Kilaži

Novembra 2017 imala sam 104kg. Tada sam sam imala najveći broj kilograma u životu. Danas imam 64kg. Sada imam idealnu kilažu. Put od jedne do druge kilaže je trajao godinu dana i dva meseca. Bilo je tu truda, rada, uživanja, lepih stvari, manje lepih svari, a najvažnija je spremnost za rad na sebi. Rešenost. Posvećenost. Sada je ispred mene još veći izazov, a to je da tu kilažu održim za ceo život. Opet me čekaju sve te stvari kojima jedva čekam da se bavim jer je vredno truda. Danas kada sebe pogledam u ogledalo vidim lepu ženu. Nemam reči kojim bih opisala to zadovoljstvo.

O Radionicama

Nisam sebe mogla da pogledam u ogledalo, jer nisam poznavala osobu koju vidim. Osobu sa nekim telom kakvo apsolutno ne želim za sebe i sa tako tužnim izrazom lica. Tada sam shvatila da mi još jedna dijeta sa interneta neće biti dovoljna. Nije mi bilo dovoljno da opet smršam puno i da posle izvesnog vremena sve to povratim sa dodatnim kilogramima. Shvatila sam da mi je potrebno mogo više od toga. Nešto za ceo život. Nije mi bilo vazno koliki tud zahveta ni kolika je cena jer mi je mnogo teže i skuplje bilo da nastavim život debele i nezadovoljne žene. Žene koja je imala sve uslove za sreću, a nije bila srećna. Sa svim uslovima za sreću ja nisam radila ništa. Došao je trenutak da uradim nešto. Za početak to su bile radionice Zauvek vitki. Sećam se da sam se pre prve radionice osećala tako svakojako: i uzbudjeno i uplašeno i srećno i tužno i sa tremom i sa osećajem da treba da pobegnem i osečajem da jedva čekam da udjem. Na samoj radionici sam shvatila da sam na pravom mestu, prvenstveno zbog energije koja je tu bila prisutna, a onda i osećaj pripadnosti. Koliko god da smo različite bile sve smo na radionicu došle zbog istog problema. Posle svake radionice sam se osećala divno! I kad mi se nije išlo, bilo mi je divno posle završene radionice. I kad mi je bilo samo do čutanja, prijalo mi je. Od svake žene na radionici sam naučila nešto. A najvažnije je da sam počela da učim o sebi. I to mi je tako prijalo. Prošla sam i I i II nivo radionca, kao i kamp na Tari „Zauvek vitki“. Mislim da je to najbolja stvar koju sam moga da uradm za sebe. Na radionicama sam počela da pomovo upoznajem sebe, da iskreno pogledam u sebe i priznam sebi šta je to što ja stvarno želim, šta je to što zaista ne želim, Shvatila sam koliko je važno i divno raditia sebi. I onda se sve menja… I razmišljnje i aktivnosti i kilaža i život i sreća.

O Ishrani

Na radionicama sam došla i do nutricioniste i do novog režima ishrane! Celo to iskustvo mogu opisati samo jednom rečju – FANTASTIČNO! Meni je ovaj režim toliko prirodan da imam potrebu i želju da se ovako hranim ceo život. Na prvi pogled sve deluje komplikovano, ali u stvari ne može biti jednostvanije. Hej, neko smišlia šta ćeš ti da jesti!? Blago meni! U nabavku svakako idem, pa zašto ne bih birala i kupovala zdrave namirnice? Kuvam svakako, pa zašto ne bih kuvala zdravo? Volim da jedem ukusnu hranu, a ova ishrana je tako ukusna! Potrebno je da se pijempuno tečnosti, to je tako osvežavajuće za celo telo, prosto progledam. Treba da nosim obroke, baš super! Uvek imam šta da jedem i neču doći u situaciju da sam gladna i budem primorana da pojedem bilo šta. Često se jede, super! Neću biti gladna i zbog toga osećam mir. Potrebna je disciplina, baš extra! Vežbam karakter. Ako i prekršim nešto iz jelovnika, sutra nastavljam dalje.. Ali ni nemam želju da ga prekršim!? Zastupljeni su svi ukusi i uvek može da se izrazi želja šta da se ubaci u jelovnik. Plus, baš mi dragu da još neko proba moju ishranu i oduševi se.

O Fizičkoj aktivnosti

Zanala sam da je potrebno neku fizičku aktivnost ubaciti, ali nisam znala šta.. Probala sam razne varijante… Teretana, aerobik, neke čudne mašine, fitnes video… Ništa. Ali ne odustajem dok ne najdem šta mi prija. Kad ono na kampu „Zauvek vitki“ kažu hajde da trčimo! O, ne. Hajde da probamo, ko hoće.. Može, a ne mora. Hajde da probam. I probam. I iztrčim. Ceo kilometak i po. I osetim takvu neopisivu sreću i zadovoljstvo da mi je došlo da plaćem. Čim se stvorila prilika počela sam da trčim redovno. Trčanje je za mene ogromno zadovoljstvo! Pruža mi vreme samo za mene, meditacija, uživanje u prirodi, razgovori sa samom sobom, telo mi se na očigled menja, mogu da trčim kad god, gde god, ne košta me ništa i svaki put osvojim neki novi cilj. Bože, kakva sreća!

O Meni i Njemu

Na putu mog ličnog razvoja i u momentu kada sam mislila da moja sreća može da bude samo veća desilo se to da je moj muž poginuo. Moj lepi i dobri muž. Čovek koji mi pružio bezgraničnu ljubav, bezbrižnost i mir neće mi se vratiti više nikad, Čovek koji me je voleo u svim raspoloženjima, varijantama i oblicima. Neko ko me je razumeo i pre nego što sam razumela samu sebe. Neko ko bi sve uradio da vidi moj osmeh. Ostajem bez njega. Ostajem sama. Sama sa sobom. Ali sebe sam jedino uvek i imala. I jedina sam koja će tu biti uvek i do kraja. I sve kreće od nas samih. Pitam se – Ako je postojala osoba koja može tako da me voli, zašto onda to nisam mogla sama? Shvatam da sam tako nedostaja sama sebi, da samu sebe nisam primećivala, gledala, volela, mazila, pazila, uživala sa sobom, dozvolila sebi da budem onošto jesam, samu sam sebe bezpotrebno sputavala.. Tako je važno da shvatimo da je sve u nama. Sva pitanja i svi odgovori i sva moć i sva ogranićenja. Shvatam da sam se tešila hranom. Ili kažnjavala. Više ne zanam. Samo znam da sam blagoslovena brakom kakav je bio naš. Hvala ti ljubavi što sam tako puno od tebe naučila. Hvala ti ljubavi za svu ljubav koju si mi pružio. Hvala ti što si uvek u mene verovao. Hvala ti što si moj život ulepšao i učinio me najsrećniom ženom na svetu. Zbog naše ljubavi ću uvek verovati u sreću i u to da je ja zaslužujem. Zbog tvoje ljubavi ja mogu da nastavim dalje. Žao mi je što si otišao na taj način. Hvala ti što si mene izabrao. Volim te.

Pre i posle

Bila sam neko kome je hrana bila najveće zadovoljstvo. Sada sam neko kome je hrana samo fiziološka potreba.
Bila sam neko kome je pica i to cela bila sva sreća. Danas na picu ni ne pomislim.
Bila sam neko ko je voleo puno da se najede. Danas sam neko ko voli sebe.
Bila sam neko ko je uživao da jede. Danas uživam da vodim računa o ishrani i jedem zdravo.
Bila sam neko ko se samo plašio da se ne ugoji, opet. Danas o tome uopšte i ne razmišljam.
Bila sam neko ko ne može da se pogleda u ogledalu. Sada sam neko ko uživa u svom odrazu i da mu se divi.
Bila sam neko ko sebe ne primećuje. Danas ne mogu sebe da se nagledam.
Bila sam neko ko beži od sebe. Danas sam neko ko uživa u svom društvu.
Bila sam neko ko samo pilji u televizor. Sada sam neko ko televizor uopšte ne ukljičuje.
Bila sam neko koga je mrzelo da ustane sa kauča. Danas sam neko ko se sprema za polumaraton.
Bila sa neko ko je mrzeo samo da čuje za sport. Danas sam neko ko jedva čeka trening.
Bila sam neko ko nije verovao u sebe. Danas sam ubedjena da je sve moguće.
Bila sam neko ko nije video svoj potencijal. Danas sam neko ko kaže – Moj je ceo cvet!

Dodaj komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *

Top